Alhemičar i priključenija

    

     ALHEMIČAR,  da bi i oni koji jedva znaju sva slova mogli da se pohvale kako vole da čitaju. Možda sam iz inata rođena, možda sam na rođenju označena kao kontraš, ali evo ja nisam pročitala tog Alhemičara niti planiram. Ne podnosim opštenarodna veselja, opštenarodne pesme i opštenarodne knjige.

    Dakle u ovu grupu spadaju svi popularni best seleri, fazon Ringišpil, Grabljivica, Džet set, Nijanse sive, Pustinjske šćeri, Ive, Marijane, Suzane i ostala pisanija, koja su evo manje književne vrednosti nego ovo što ja pišem, a ja sam samo jedno dokono bedno piskaralo. Pitam se čemu izgubljeno vreme u čitanju tih nazovi knjiga. PA ZNAM, da bi se reklo, eto da volimo da čitamo, jer je to IN i čim kažeš da voliš da čitaš svi misle da si pametan.

    Dakle pomenute nazovi knjige su lagano štivo, najlaganije moguće štivo, slično nekim trač časopisima, mada po mom mišljenju i beskorisnije od njih. Služi tome da sponzoruše, starlete i polupismene vrzinjare kažu da eto vole da čitaju i obavezno taj ogroman opus koje su pročitale počnu sa Alhemičarom.

    Neću biti zla, neću biti pokvarena, ali hvala Alehemičaru i priključenijima što postoje. Previše vremena bih izgubila na neke ljude da nije bilo njih. Kad upoznam osobu i kada pitam za omiljenu knjigu, ili počnem neku priču o književnosti, jer prosto to volim, i čujem neki naziv iz moje liste „Alhemičar i priključenija“ izvadim gumicu za brisanje, izbrišem personu ko da nije ni postojala i vratim se da čitam Andersenove bajke, jer one imaju poentu, pouku, imaju u sebi to nešto književno što gore pomenuti nemaju.

    Nekako bih ta dela, književna nedela ukratko objasnila kao ŽALI BOŽE PAPIRA... ETO