IZNAD LJUBAVI

 Postoji muškarac koji misli da seksom dobija ženu. Netačno. Seksom dobijaš mogućnost da upotpuniš ženu i erosom, željom i savršenim skladom učiniš od nje svoju i ničiju više. To ne traje večno, mora da se obnavlja, regeneriše. Ako se u odnos između dvoje umeša rutina, gube se, svako svojom stranom i mislima odluta. Eros se mora obnavljati, hraniti, dopunjavati. Seks nije fizika, seks nije hemija, seks je umetnost kojom dobijaš mogućnost za dalje ostvarivanje. To ne može svako. Samo veštima uspeva da žena i posle nekoliko muškaraca ostane zauvek njihova. To nije ljubav, to nije seks, to je nešto iznad, nešto večno i neponovljivo.

     Ako ostane tvoja, a nije uz tebe, to je najgora kazna jednom muškarcu. Ako uspeš da je osvojiš i upotpuniš, a ne uspeš da je zadržiš, oboje gubite. On gubi ženu koja je bila i ostaće potpuno njegova, jer nije bio potpun. Ona gubi taj osećaj iznad ljubavi i seksa, koji se retko, skoro pa nikada ne ponavlja. Loša karma, ili loši ljudi, ili dobri ljudi, loše vreme, ko će ga znati? Bitno je shvatiti da niko nije rob posedovanja, jedino može biti rob svojevoljnog pripadanja. Kao što rekoh ni to nije večno. Pripadanje može trajati zauvek, ali telesno pripadanje neće trajati zauvek, ako nema poklapanja u potpunosti. Poklapanje je rad, trud, želja, nikako rutina, seks i podrazumevanje bilo čega.

     Seks ume svako, na ovaj ili onaj način, ali pripadanje i upotpunjavanje ne. Ne maštam o večnim ljubavima sa srećnim krajem, ne verujem u savršena poklapanja, ona ne postoje, ona se grade i čuvaju. Verujem  u nešto iznad ljubavi i seksa, verujem u pripadanje i osećaj potpunosti.

      Postoje... Prave se od želje i tela i opuštanja i od noći i od buđenja i od kafe i od jutara i od poljubaca, dugih i onih prolaznih. Prave se od uzdaha i drhtaja, od zagrljaja i grebanja, od očiju i dodira, od svega što postoji... Moguće je napraviti ako dovoljno želiš i imaš recept i ako nisi potpuno erotski slep da misliš da je seks ono čime se žena dobija, zadržava i ostaje.